Svako dete može da postane žrtva nekog vida nasilnog ponašanja od strane svog vršnjaka. U tom smislu, važno je da roditelji imaju alate kako da detetu pomogne da se sa tom situacijom izbori na najzdraviji način.
Kada primetite da se nešto neuobičajeno dešava sa Vašim detetom jako je bitno da budete tu za njega i da bez osuđivanja i kritike saslušate situaciju koju ono ima da Vam ispriča. Onda kada Vam dete ispriča situaciju u kojoj se nalazi, a u kojoj je ono žrtva nasilja, od presudnog je značaja kako ćete kao roditelj reagovati. Ako se uznemirite ili uplašite, krenete da krivite druge, dete se takođe može uplašiti i umanjiti značaj onoga što mu se dešava. Znajte da je detetu jako neprijatno u tom trenutku, to što vam se obratilo znači da ima poverenje u vas. Cenite to i negujte svoj odnos sa detetom, jer je to važno kao i samo zaustavljanje nasilja.
Vaša uloga kao roditelja je da budete podrška u izgradnji samopouzdanja i samopoštovanja. To ćete u ovoj situaciji najbolje uraditi tako što ćete detetu objasniti da nije krivo za to što mu se dešava i da je ono vredno poštovanja. Ono što pomaže u jačanju samopouzdanja kod deteta jeste ohrabrivanje deteta da izražava svoja osećanja. Dozvolite mu da izrazava svoje mišljenje i uverenja, da pokazuje emocije i da o njima govori, time se povećava verovatnoća da se suprotstaviti detetu koje u odnosu na njega ispolji neki vid nasilnog ponašanja. Ponekad, jasno i uverljivo zastupanje sebe može zaustaviti nasilje. Naučite dete da kaže NE pod pritiskom vršnjačke grupe.
Dete koje ima manjak samopouzdanja treba podsticati da počne da se bavi sportom koji preferira. Sport omogućava savladavanje socijalnih veština i smanjuje rizik od nasilja. U situacijama nasilja bilo bi korisno da istražite ŠTA dovodi do nasilja. Dešavaju se situacije gde deca mete provociraju druge pa mogu naučiti da to više ne rade. Ohrabrujte Vaše dete da to šta mu se događa prijavi svom razrednom starešini ili drugom nastavniku u kog ima poverenja. Objasnite mu razliku između tužakanja i prijavljivanja nasilja. Tužakanje je nekog dovesti u nevolju, dok je prijavljivanje sprečiti nevolju. U slučaju da dete odbija razgovor sa nekim od nastavnika, a procenjujete da je situacija ozbiljna predložite detetu da zajedno sa njim odete u školu, gde ćete se obratiti stručnoj službi ili Timu za zaštitu učenika od zlostavljanja.
Nenasilni odgovori deteta na nasilje koje mu se dešava
- Recite detetu da nikad ne reaguje u afektu. Dete može da nauči da kontroliše sopstvene postupke.
- Dete može da koristi neke od tehnika smirivanja kada se uznemiri zbog nekog nasilnog događaja, kako ne bi na situaciju nasilja reagovao nasilnim ponašanjem. Može da “izduva” svoj bes ali, i strah, tako što će koristiti tehniku udahni-izdahni ili brojati od 1-10 i unazad.
- Dete može reći sebi: “Ok je što se osećam ljuto! Nije ok povrediti nekoga!“
- Dete može reći vršnjaku koji ispoljava nasilje: “Povređuje me kada me vređaš/udariš. Prestani to da radiš!“
- U situaciji pretnje od fizičkog nasilja, reći detetu da može bežati ka drugima. Reći detetu da obrati nekom starijem, da mu ispriča šta mu se dogodilo i kako se trenutno oseća.
- Oruđe protiv nasilja može biti i obraćanje sa ljubaznošću i poštovanjem ili humorom. To dete koje vrši nasilje može iznenaditi i prekinuti sukob u situacijama verbalnog nasilja.
Važna poruka za dete je da može odlučiti da ne povredi drugog. To zavisi od njega. Osveta nikada ne rešava sukob!
Važno je podržati dete, iskazivati empatiju (“sigurno je bilo teško dok si slušao/la vređanja”), te ponuditi detetu opcije, šta sve može da uradi da se zaštiti.
Ključna stvar u roditeljstvu je da se dete osposobi za samostalno, odgovorno postupanje u budućnosti.