Gotovo svaka LGBT osoba doživela je neki oblik nasilja. Nasilje koje doživljavaju LGBT osobe najčešće se događa na javnom mestu, porodici, školi, fakultetu, random mestu. Počinilac nasilja nad LGBT osobama uglavnom je poznato lice. LGBT osobe nemaju podršku od strane porodice, često su odbačene, osuđivane, ograničava im se kretanje, prisutno je psihološko i/ili fizičko kažnjavanje od strane roditelja i najbližih srodnika. Najveći procenat ne obraća se za pomoć nadležnim institucijama nakon doživljenog nasilja. Oni koji se obrate za pomoć nadležnim institucijama doživljavaju diskriminaciju od strane radnika zdravstva, policije i škole. Retki su sličajevi koji budu procesuirani.
Nasilni partneri u LGBT odnosima koriste iste taktike za uspostavljanje kontrole kao i partneri u heteroseksualnim odnosima. Prisutni su svi oblici nasilja. Nasilni partneri u LGBT odnosima koristeći taktike koje održavaju moć i kontrolu ojačavaju socijalnim faktorima koji sadrže kompleksnost LGBT veze. Razotkrivanjem partnerove seksualne orijentacije članovima porodice, prijateljima, kolegama, nasilnici ojačavaju moć i kontrolu nad žrtvom. Nasilnici verbalizuju žrtvama da im niko neće pomoći zato što su gej, biseksualni ili transrodni. Opravdavaju nasilje mišlju da partner nije “stvarno” lezbejka ili homeskualac, biseksualac ili transrodna osoba. To koriste kao alat kako u verbalnom tako i u emotivnom zlostavljanju.