1. Seksualno nasilje je retka pojava.
2. Ponekad je žrtva sama kriva za seksualno nasilje.
3. Seksualni komentari i primedbe upućene ženama deo su koketiranja ili zavođenja.
4. Žene su jednako nasilne i počinioci silovanja kao muškarci.
5. Prisilno dodirivanje intimnih delova tela žene deo je seksualne igre.
6. Atraktivne i mlade heteroseksualne žene su žrtve silovanja.
7. Većina silovanja se dešava u mračnim i napuštenim ulicama, najčešće noću od strane nepoznatih lica.
8. Ne postoji silovanje u braku.
9. Silovatelji su lako uočljivi po izgledu i ponašanju.
10. Seksualno nasilje je impulsivan čin.
11. Ukoliko žena nije ozbiljno povređena, silovanje se nije desilo.
12. Silovanje je rezultat izrazito jake želje koja se ne može kontrolisati.
13. Žene često lažno optužuju muškarce za silovanje.
14. Ako žena zaista želi, ona može sprečiti silovanje.
15. Prostitutke ne mogu biti silovane, same su izabrale da se bave tim zanimanjem.

Činjenice o seksualnom nasilju/silovanju

1. Prema svetskim podacima, između 25% i 30% žena doživi neki oblik seksualnog nasilja. Većina slučajeva je neprijavljena ili nepoznata. To ne menja činjenicu da je prisutno.
2. Žrtva nikada nije kriva, bez obzira na način ponašanja, oblačenja, noćne izlaske. Niko ne želi da bude silovan. Odgovornost za silovanje je isključivo na nasilniku.
3. Komentari i primedbe obojene seksizmom, uvredama i diskriminišućim porukama predstavljaju najrasporostanjeniji oblik seksualno nasilja, seksualno uznemiravanje. Odnosi se na sva neželjena polna ponašanja koja nužno ne uključuju fizički dodir, a osobu dovode u neugodan i  ponižavajuć položaj. Koketiranje ili zavođenje je uzajamno i željeno. Uznemiravanje je jednostrano, neželjeno i stavlja ženu u neravnopravan položaj.
4. U 99, 7 % slučajeva polnog opštenja sa nemoćnom osobom pojavljuju se muškarci kao počinioci.
5. Svaki intimni fizički dodir ili polna ponašanja koja su neželjena ili iznuđena pod primenom sile i/ili pretnje je seksualno nasilje. Bilo koji nametnuti oblik prisilne polne radnje povređuje lične granice i integritet druge osobe.
6. Sve žene bez obzira na dob, izgled, socioekonomski status, klasu, veroispovest, rasu, seksualnu orijentaciju mogu biti žrtve seksualnog nasilja.
7. Silovanja se dešavaju u jednakoj meri i danju i noću. U preko 70% slučajeva silovanje se desilo u domu žrtve, od strane poznatog počinioca.
8. Žena ne predstavlja vlasništvo muškarca sa kojim je u zajednici. Svaka seksualna radnja protiv ženine volje je seksualno zlostavljanje.
9. Silovatelj može biti iz bilo koje ekonomske klase, rase i nacionalne pripadnosti. Istraživanja pokazuju da zanemarljiv procenat, svega 2% optuženih za silovanje i/ili seksualno zlostavljanje treba psihijatrijski tretman.
10. U većini slučajeva seksualno nasilje je planirano.
11. U toku nasilnog čina uključena je pretnja po život žene ili njoj bliske osobe, kao i pretnja oružjem.
12. Možda su želje i izvan kontrole, ali dela svakako nisu. Podržavanje predrasude da su muškarci slabi u kontroli svojih nagona i impulsa održava priču o krivici žene.
13. Žene ne lažu o silovanju, retko prijavljuju silovanje.
14. Silovatelji često koriste direktne pretnje po život žene ili njoj bliskih osoba. Često se se ne suprotstavljaju, jer se boje da dodatno ne razljute napadače, ne mogu da se pomere od šoka.
15. Žene koje se odlučuju za prostituciju su ugrožena i ranjiva grupa koja je kroz istoriju bila najčešće i najviše silovana. Razlozi zašto se žene odlučuju za prostituciju kao izvor prihoda treba tražiti u osnovama ekonomije društava, nejednakom polažaju muškaraca i žena.